Priča jednog izviđača - Zašto sam deo izviđačke organizacije

Aprila meseca, Savez izviđača Srbije, na ideju Tima za brđane SIS, raspisao je stalni literarni konkurs na temu "Priča jednog izviđača". "Priča jednog izviđača" predstavlja trajni konkurs Saveza Izviđača Srbije, na kom svi mogu da učestvuju slanjem svojih tekstove o svom izviđačkom iskustvu.

Više o samom konkursu i njegovim temama možete pročitati na sajt SIS.

Nakon prvog teksta, pod nazivom "A gde ti to ideš batom", autora "Zorana", a koji govori o prvom izviđačkom taboru, kojim je i otvoren konkurs, u nastavku možete pročitati novi tekst, novog autora, koji se potpisao kao "Tri planine". 

Zašto sam deo izviđačke organizacije

Moj život se menja onog trenutka kada sam postala član jednog odreda satkanog od duha prirode. Naime, izviđači su ispisali moj životni put koji je posut borovim iglicama i zaštićen hrastovim bedemima. Kada sam postala deo te zelene celine preko noći sam prerasla maminu princezu i postala planinka iz šume, iz istinske prirode. Jedinstvo u izviđačima oplemeni dušu pa deliš jedan sendvič na pet delova iako mi se do juče činilo da je najlakše da to sam pojedeš. A u ovoj grupici sladak ti i vojnički pasulj, a voda popijena sa izvora se nikad ne može porediti sa onom koju pijemo u gradu, ima poseban ukus, valjda planinski. Ove dobre ljude beskrajno volim, onakve kakvi jesu, svi isti i svi za jednog i jedan za sve. I u izviđačima ništa nije moje, sve je naše i ništa nemam ja, imamo svi mi i svi smo jednaki u zelenim košuljama i maramama vezanim čvorom izviđača bez obzira na boju kože, poreklo, veru. Drugarstva koja se sklope na izviđačima su najjača, pa tako jedva čekamo sledeće druženje, brojimo dane da ponovo budemo zajedno. Promenila su se ograničenja, pa mi je nebo granica a reka putokaz. U toj šumi se izgubilo uplašeno dete a probudila se gorda i hrabra planinka koja zaspi pod vedrim nebom u vreći kao dete u majčinom krilu, bezbrižno i srećno. Kako je izviđačima to uspelo, ja i dan danas ne znam, jer postaneš zelena karika, sveža listopadna i zimzelena duša koja razgori logorsku vatru i otopi ledeni breg bez muke sa pesmom na usnama. U toj grupi sam se oslobodila posesivne majčine brige, bezrazložnih fobija od raznolikih insekata, koji su mi na kampu postali svakodnevnica pa ih iz šatora bez trunke straha izbacujem. Oslobodila sam se takođe straha od mraka, kome se sada radujem, jer nas on okupi oko iskrica plamena pa igra i pesma postaju uspavanka za predstojeću noć pod šatorom. I ni sa čim se ne može meriti uživanje kada se svi o kupimo oko vatre, slušamo zvuk gitare i pucketanje plamena, to je neprocenjivo i nijedna diskoteka, hotel nije dorastao tom užitku. Svi oni koji tragaju za avanturom naći će je na izviđačima, i ja sam je pronašla u penjanju i po prirodnim i veštačkim stenama, vožnji bicikla po brdima i planinama, jahanju konja, adrenalin parkovima, raftinzima, veslanju, pucanju iz vazdušne puške i mnogim zanimljivim aktivnostima. Najlepše je što u izviđačima možeš da usavršavaš i iskazuješ svoje ostale hobije, pa je tako ovaj tekst sam po sebi još jedan od mojih hobija, tj. pisanje. 
Izviđači su me naučili da je sreća u davanju sebe bez ineteresa i da je najveća dobit u zdravoj zajednici koja ti omogućava da beskonačno raširiš krila i slobodno letiš po prostranstvu odreda koji ti oplemeni postojanje i da smisao svakom segmentu života.

Tri planine