Istorijat

U izviđačkoj istoriji dugoj više od jednog veka podsećamo na početak i vreme kada je Robert Baden Pauel hvalio požrtvovanost i snalažljivost dečaka koji su mu pomogli da pobedi u bici kod Mafekinga. Nakon pobede on se uputio u kišoviti London da osnuje skaute. Prvo logoravanje je napravio na ostrvu Braunsi 1907. godine. Pod šatorima ih je spavalo samo 22. posle toga, u Engleskom Kraljevstvu kao da je svako drvo okačilo izviđačku maramu.

Baden Paulel je napisao knjigu čiji jedan primerak krajem 1910. godine donet u Kraljevinu Srbiju. Knjiga „Scouting for Boys“, „Izviđaštvo za dečake“ je pravi udžbenik za mlade. Ali, kako je prilagoditi našim uslovima. U Srbiji nema prašuma, nema pustinja, nema savana pa da omladina luta po njima. Ali u Srbiji je bilo hajduka, uskoka i četnika koji su branili čast, slobodu i imovinu njenih građana. Zato dr Miloš Đ. Popović, na Đurđevdan 1911. godine osniva izviđačku četu po ugledu na skautsku čiji se pripadnici zovu „Mali četnici“. Kralj Petar je dao 500 zlatnih dinara svom ličnom lekaru, dr Milošu Đ. Popoviću za prevod i štampanje knjige. Stari kralj je razumeo koje su potrebe i želje mladih. Mladi se ne razumeju u kraljevski posao ali žele da se igraju, da se druže, da se vaspitavaju, da žive život.

Ima dana kada se seje, ali i dana kada se žanje. Tako čete malih izvidnika niču po Srbiji kao pečurke posle kiše: prva četa izviđača u Srbiji „Lasta“ koju osniva i vodi dr Miloš Đ Popovioć cvrkuće u Beogradu, „Beli orao“ pod vođstvom Pante Aranđelovića, prvog izviđačkog vodnika u Srbiji klikće u Nišu, „Carić“ peva u Valjevu, „Soko“ u Vranju, čuju se jasni cvrkurti u Kragujevcu, Kruševcu, Jagodini, Šapcu, Aleksincu, Zaječaru, Užicu i drugim mestima. Na Đurđevdan 1912. u nekada prestonom Kragijevcu, održan je kongres Trezvene mladeži na kome je doneta odluka o osnivanju nove organizacije pod nazivom „Savez malih četnika“. Nakon Kongresa u Ilinoj vodi osveštana je srmom ukrašena zastava Saveza i predata zastavniku. Tako Savez postade priznat.

Poznat je postao tokom Balkanskih ratova kada je više od 500 njegovih članova zamenilo one koji su otišli da brane domovinu. Radili su danonoćno, pomagali u državnim nadleštvima, u poštama bili kuriri, održavali školske zgrade koje su pretvoprene u bolnice i kuhinje, negovali ranjenike...

Završiše se ratovi. Male izvidnike pohvališe u proklamaciji. Kažu - neka potoci teku! Neka cveće miriše! Neka njive rode! Ali zakratko. Ponovo u vrtlogu ratnog sukoba, u zbegu. U prijateljskoj Grčkoj rodila se nova nada za spas. Nada povratka u oslobođenu otadžbinu. Treba preživeti. Mnogo je dece izbeglica, ratna siročad gladuju. Zahvaljujući pomoći amerikanaca koji pokloniše vojničke uniforme, Rekovalescentnom zavodu koji ustupi šatore, pomoći francuza i engleza koji dadoše donaciju u hrani 5. jula 1917. godine obnovljen je rad Saveza pod imenom „Savez malih četnika i planinki Kraljevine Srbije“.

Završi se Prvi svetski rat. Opet kažu - da orač ore! Da sejač seje! Da se loza vezuje! Da brat bratu bude brat! Obnavlja se rad Saveza malih izvidnika, pravi se program zajedno sa Sokolskim savezom, ali ne ide. Državni organi kažu „Ukida se stari sistem vaspitanja, samo jedinice Saveza sokola se mogu zvati odredi“. Izvidnici kažu: zvaćemo se Savez izvidnika i planinki kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca; naše jedinice će nositi ime stegovi, a naš program je Skautski.

Vreme je svojim laganim tokom prekrilo mnogobrojne događaje iz života izvidničke – skautske - izviđačke organizacije ali nije oteralo u zaborav prve skautske stegove: Beogradski, Pančevački, Novosadski, Starobečejski, Niški, Pećki, Valjevski, Vranjski...  Vreme nije oteralo u zaborav ni činjenicu da su naši izvidnici dali veliku podršku naporima Baden Pauela kroz učešće Prvom skautskom džemboriju u londonskoj Olimpiji 1920, na Osnivačkoj konferenciji planinki u Oksfordu i na Osnivačkoj skupštini Svetskog skautskog pokreta u Parizu od 25. do 29. jula 1922. godine.

Nije lako zamisliti koliko je bilo izviđačkih akcija: smotri, susreta, izleta, bivaka, tečajeva, takmičenja... Đurđevdan dođe nekako kao kruna izviđačkog rada. Na Đurđevdan 1923. godine kralj Alekandar se prihvatio pokroviteljstva nad radom Saveza izvidnika i planinki, nakon toga usledio je veličanstven Slet izvidnika u Sarajevu. Narednih godina broj stegova je premašio 100. Grupe izvidnika učestvovale su na Drugom džemboriju u Kopehagenu i trećem u Brikelendu, planinke su bile na Džemboriju u Njujorku. Naše vođe su se školovale u Gilvel parku. Tokom 1927. rodila se ideja o izgradnji centralnog izvidničkog doma u Beogradu i izviđačkog centra u Kameničkom parku. Bilo je mnoštvo događaja: prve šumske škole i sednica Skupštine na kojoj je za starešinu Saveza izabran vojvoda Petar Bojović. U Budimpešti je od 03. do 07. maja 1928. godine održana osnivačka konferencija VAGGGZ-a – svetska organizacija za devojčice i devojke vodiče na kojoj su učestvovale naše planinke, a na padinama fruške gore održana je prva šumska škola čiji su predavači bili svršeni tečajci iz Gilvel parka. Radost u srcima svih izvidnika je posebno bila velika tokom prvog sleta koji je održan u Tašmajdanskom parku tokom leta 1929. godine.

Krajem 1929. godine Ministarstvo prosvete naredi da Savez promeni ime u Savez skauta Kraljevine Jugoslavije, tako su članovi od početka 1930. godine sa ponosom nosili ime skaut. Bio je to period kada se skromnim svečanostima proslavilo punolestvo Skautske organizacije, kada su usvojena nova pravila rada, kada su skauti imali svoju emisiju na Radio Beogradu, posebno kada je časopis “Skautski glasnik” bio veoma popularno štivo za mlade. Skauti su bili aktivni u svim sverama narodnog života, masovno su učestvovali na Sveslovenskom skautskom džemboriju u Pragu, 4. Svetskom džemboriju u Mađarskoj i 5. u Holandiji. Organizovali su uspešnu Drugu smotru skauta 1932. u zagrebačkom Maksimiru i Treću smotru u beogradskom Topčiderskom parku.

Predvečerje velikog rata menjalo je tok događaja, tako je 26. januara 1941. osnovan Savez srpskih izvidnika i planinki na čelu sa Milošem Đ. Popovićem. Savez je ubrzo prestao sa radom i za vreme okupacije nije postojao.

Posle Drugog svetskog rata u izbegličkim logorima Zapadne Evrope: u engleskoj i američkoj okupacionoj zoni u Nemačkoj, Austriji, Italiji i Velikoj Britaniji predratni skauti osnovali su brojne skautske čete i stegove čiji je rad između 1947. i 1949. godine bio priznat od strane Svetskog skautskog komiteta.

____________________________________________________________________________

U zemlji, predratne skautske vođe na čelu sa Nenadom Stankovićem Necom, tokom 1950. i 1951. godine osnivaju prve izviđačke čete i odrede, organizuju obuku i na Dan omladine Srbije, 16. novembra 1952. godine osnivaju organizaciju pod nazivom “Savez izvidnika i planinki Narodne Republike Srbije” koji od 02. novembra 1959. godine nosi ime Savez izviđača Srbije. Osnivanje izviđačkih jedinica i Saveza nakon vodničkih tečajeva na Durmitoru i Pionirskom gradu i održavanja šumskih škola na Kopaoniku, Dečanima, Žirovnici, Sićevu i Blagojevom kamenu je poslužio kao motiv novim generacijama da napreduju i nastave izviđački put koji je započet 1911. godine.

Formiranjem vodova, četa, kola, posada, jata i odreda izviđača, kojih je na Osnivačkoj skupštini bilo 11 i 7 inicijativnih odbora za osnivanje odreda, a sredinom osamdesetih godina preko 400 utabana je staza kojom deca i omladina treba da pešaće do škole koja se zove Savez izviđača.

Savez izviđača Srbije nije samo broj članova, već milioni dana provedeni na izletima, taborima, zimovanjima, svakodnevno sprovođenje programa, vaspitavanje mladih za korisne građane i vredne ljude. Savez izviđača Srbije je Baden Pauelov program, Miloš Popović koji je ideje izviđaštva proširio na našim prostorima i koji je bio vođa, starešina i čif skaut Saveza od 1911. do 1941. godine, smotre u Košutnjaku, Kameničkom parku, Šumadiji, Fruškoj Gori, Susreti u Dečanima, Beloj zemlji, Ajvaliji, smotre u Krupnju, na Adi Ciganliji, Divčibarama, u Smederevskoj Palanci, Zrenjaninu, Nišu, Šapcu, smotre izviđača Jugoslavije u drugim republikama, na Palama, Bledu, Petrovoj gori, Tjentištu i Nikšiću. Svako susretanje izviđača je važan događaj u životu organizacije.

Devedesetih godina prošlog veka bili su trenuci da razmislimo o mestu izviđačkog pokreta u društvu i vremenu u kome su živele tadašnje generacije. Bilo je sjajnih rezultata, koji su doveli do ponovnog prijema Saveza u Svetsku organizaciju skautskog pokreta 01. septembra 1995. godine. Ima činjenica koje ukazuju da se Organizacija nije najbolje snašla u vremenu i novim okolnostima, to se pre svega odnosi na obezbeđenje uslova za njen uspešniji rad i razvoj.

Kada bi bilo moguće pobrojati sve akcije koje su održane tokom više od jednog veka moglo bi se pomisliti da ulepšavamo protekla vremena. Kada bi bilo moguće imenovati sve one entuzijaste koji su svojim znanjem, predanošću i ljubavlju dali neprocenjiv doprinos razvoju izviđačkog pokreta u Srbiji moglo bi se reći...