Jedna irska poruka izviđačima Srbije

Na nedavno završenoj Skautskoj akademiji održanoj u Beogradu početkom Novembra, prisustvovala sam sesiji o razvijanju programa za mlade. Učesnici su podeljeni u male grupe da diskutuju o ovoj temi i pruže neke povratne informacije.

Moja grupa je bila sastavljena od dva mladića iz Srbije, jedne mlade devojke iz Crne Gore, jedne žene iz Slovenije, jednog mladića iz Makedonije i na kraju mene – jedne Irkinje. S obzirom da je Akademija bila sprovođena na engleskom jeziku, rad na ovoj konkretnoj sesiji je bio otežan imajući u vidu veoma ograničeno poznavanje jezika većine članova grupe u kojoj sam bila.

Uz pomoć jedne žene iz Hrvatske i kombinacije jezika koje je koristio jedan od momaka iz Srbije, uspeli smo da pregovaramo u toku vežbe uz neke poteškoće ali i uz puno uspeha.

Osećala sam se počastvovano jer sam bila sa takvim miksom ljudi iz zemlje koja je nekada bila velika a onda postala deo sveta rasturen ratom; videti ih kako su se svi skupili u tako raznolikom društvu i kako su ostavili prošlost za sobom s ciljem da razviju progresivni pokret za mlade koji će koristiti mladi u organizacijama u njihovim zemljama.

Ponosna sam što mogu da kažem da sam bila član te grupe.